Put do pakla je popločan dobrim namjerama.

Francuski diplomata Talleyrand rekao je da je "kafa dobra kada je crna kao đavo, vrela kao pakao, čista kao anđeo i slatka kao ljubav".
Međutim nisu joj svi kroz istoriju bili naklonjeni. Priča se :) da je Fridrih Veliki oformio odred Kaffee Schnufflers - Kafe njuškala (koji je bio preteča Gestapa :)) čiji je zadatak bio da progoni i kažnjava vojnike koji su konzumirali kafu jer im se tobože zbog toga nije moglo vjerovati, tj. bili su nepouzdani vojnici. Da bi sve bilo još simpatičnije, sam Fićo je bio poklonik i uživatelj kulta kafe.
Ima tu sa kafom svakakvih vragolija, jedan papa je čak skinuo zabranu konzumiranja kafe jer mu se naravno jako svidjela (sad se mislim ja kako ju je on probao, tj. došao do iste nelegalne supstance, a sveti čovjek hehehehe), a o ovim umjetnicima poput Betovena i Balzaka, koji su pili i po 40 kafa na dan, da i ne govorim.

Od Fridriha do mene...govorili su da me majka dojila na espreso aparatu-direktno :)), međutim od kada je moj mališa zaživio u meni nisam mogla da je vidim na oči. Sada kad mališa pravi prve korake opet mi nije nešto do espresa. Popijem neki nesić, ponekad i kuvanu, ali mogu bez nje. Tako da čekam da mi želja opet navrati :)))


Kaffee Schnufflers piletina (za 2 osobe)

Sos:
Pola glavice luka, sitno nasjeckane
15 g puter
60 ml kečap
30 ml pilećeg bujona
30 ml Worcestershire sosa
25 g smeđeg šećera
30 ml vode
1 kašike sirćeta
1 kašičica Nes kafe
1 kašičica soka od cjeđenog limuna

400g pilećih prsa

Priprema
Prodinstajte luk na puteru dok fino ne omekša. Zatim dodajte sve ostale sastojke. Pustite da polako baci ključ i pustite da lagano krčka 10-15 minuta.Procijedite. I to je to što se tiče sosa.
Pileća prsa izgrilujte.



Sve ovo me podsjetilo na moje djetinjstvo. Ja i moja Nuni smo kuvale ručak. Ugrijale bi vodu, dodali rižu, malo “Čarlija”(deterdženta za sudove), “Vegete”, soli, šećera, kafe, špageta. To su bili dani. Naravno, nismo to jele, ali smo uživale gledajući kako Čarli ključa. Sada međutim, 20 godina od tada (i zaključujem da sam slabo napredovala), psujem na daleko i naširoko (ovo pisanje mu dođe kao terapija koja je poslije isprobavanja ovoga neophodna) što sam ovo uopšte isprobavala. Srećom te je okrenulo na buru inače ovaj, ma malo je reći smrad, ne bi mogla istjerati iz stana. Psujem li ga psujem, Bogu zahvaljujem što bebac spava pa mogu da ispušim cigaretu ili tri. Psujem onu Amerikanku iz Alabame ili odakle već(njen recept) i mislim se kako oni uživaju uz ovaj BBQ recept. Mahniti ga uživali, ma kako i neće kad jedu ono vještačko meso, ovaj sos vjerovatno i jeste delikates uz tu genetsku modifikaciju. Ustvari, nemam šta nju da psujem, sama sam kriva, niko me pištoljem nije natjerao, a ni puškom ili bombom. Nego ja hoću da se pravim pametna pa da napravim nešto slano sa kafom i sve Vas oduševim svojim prvim učešćem.
Kuriozna ja i pored svega nisam mogla da odolim, a da ne probam. Vjerovali ili ne, ukus je malo bolji od cunami užasnog mirisa.
DO NOT TRY THIS AT HOME!

Dakle, ovo je moja anti-ulaznica za igru “ajme, koliko nas je” koju je osmislila Monsoon, za martovsko izdanje gdje nam je domaćica Ljilja , a tema KAFA.