Iz mamajac kuhinje

Zaista mi je drago što sam se pridružila ovom malom carstvu Food Blogger-a. Prije par godina sam se usuđivala samo gledati fotografije vrijednih i posvećenih žena, a odnedavno se usuđujem i sama ponešto učiniti po tom pitanju. Zaista ne znam u čemu više uživam, da li razgledanju blogova i vrlo često divljenju umješnosti tih dama koje mi uljepšavaju vrijeme provedeno za ovim mojim prozorom u svijet(čitaj: kompjuterom) ili u konzumaciji.

Jedna od takvih inspirativnih je i mamajac .
Njenu slatku popara pitu sam pravila već par puta i zaista je preporučujem svima. I to pogotovo onima koji poput mene imaju problema sa viškom hleba. Moj puž uporno kupuje cijeli hleb za nas dvoje (bebca ne računam kao velikog konzumera). Homemade prezle imam u svim varijantama, od obične do one sa začinima, pa za jedno 5 godina. Prženice izbjegavam iako ih volim, ali se ni one ne mogu jesti svaki dan. Bacanje hrane smatram grijehom (mada obzirom da sam ja jedini recycle bin u kući, ponekad se priupitam da li bi trebala promjeniti tu zapovjest).



Kod mamajac se sve odlično vidi na fotografijama i cijeli postupak je odlično objašnjen. Iako to nije nikakva filozofija, zaista volim kad ti neko ukaže na moguće probleme oko bilo kog recepta, znači da mu je ušao u srž. Voljela bih i ja da ispratim tu dosljednost.

Jedina razlika je što ja ne volim grožđice, pa stavljam brusnice koje potopim u sok od cijeđene naranče, naribam malo limuna i dodam esencije od vanilije ili burbon vanilin šećera.Mužu nisam smjela da kažem od čega je jer ga ne bi ni probao (on je od onih što misle da znaju da im se ne sviđa ono što probali nisu) te sam mu rekla da je to "neki zapečeni puding". Svidio mu se i stalno je ponavljao da ga na nešto podsjeća :)))))

Što se tiče slane popara pite nemam šta da dodam, samo ispratite navedeni recept i naravno pročitajte post.